Sienna

Екрани и језик код мале деце: како је важније од колико

Код мале деце, више времена пред екраном повезано је са нешто слабијим језичким способностима у великим синтезама. Заједничко гледање са одраслим и образовни садржаји прате боље резултате. Доступне студије су опсервационе, и ниједна не решава питање узрока. Званични оријентири то узимају у обзир: СЗО не препоручује екране за разоноду пре 2 године, а Француска их забрањује пре 3 године од 2025.

Шта показују велике синтезе

Референтна синтеза на ову тему је метаанализа 42 студије о 18 905 деце од 0 до 12 година, објављена у JAMA Pediatrics 2020. године. Више времена пред екраном у њој је повезано са нешто слабијим језичким способностима (r = -0,14), а телевизор који остаје као звучна позадина са нешто израженијом везом (r = -0,19). Те разлике остају мале, а обједињене студије су опсервационе: њихови резултати су повезаности. Образовни садржаји (r = +0,13) и заједничко гледање са одраслим (r = +0,16) прате боље језичке способности (Madigan et coll.).

Метаанализа 63 студије, односно 89 163 деце, објављена у JAMA Pediatrics 2022, процењује да само 24,7 % деце млађе од 2 године поштује оријентир нула екрана и да 35,6 % деце од 2 до 5 година остаје у границама једног сата дневно. У свим проучаваним земљама већина мале деце прелази те оријентире (McArthur et coll.).

Данско истраживање објављено у BMC Public Health 2024. године обухвата 31 125 деце од 2 и 3 године. Већ од једног сата дневно, време проведено на телефону или таблету повезано је са слабијим језичким резултатима и више тешкоћа, у разумевању као и у изражавању (прилагођени односи шанси између 1,2 и 1,5 у зависности од трајања и димензије). У истом истраживању, читање делимично ублажава везу са тешкоћама у разумевању; за тешкоће у изражавању веза остаје непромењена (Rayce et coll.).

Контекст и садржај мењају слику

Спроведена на 1 878 деце од 12 до 48 месеци у 19 земаља Латинске Америке, студија објављена у PLOS ONE 2025. године нашла је време пред екраном скоро свуда изнад препорука, предњаче телевизор и телевизор у позадини, са више од једног сата дневно у просеку. Учесталост дељења екрана са одраслим позитивно је корелирала са језичким способностима, након прилагођавања за социодемографске варијабле. Деца која су гледала забаву или образовне садржаје имала су боље резултате од оних која су углавном била изложена музици (Gago-Galvagno et coll.).

Друга метаанализа, објављена у JAMA Pediatrics 2024, разврстала је литературу према контексту коришћења. На 100 студија и 176 742 учесника, заједничко коришћење са одраслим позитивно је повезано са когнитивним исходима (r = +0,14). Два контекста се издвајају негативно: телевизор у позадини (r = -0,10) и коришћење екрана од стране родитеља током рутина (r = -0,11). Њени аутори закључују да би оријентири требало да узимају у обзир начин на који се екран користи, посебно дељење са одраслим и садржаје прилагођене узрасту (Mallawaarachchi et coll.).

Ови позитивни резултати имају границе: ефекти остају мали, доступне студије остају опсервационе, а добро заједничко гледање захтева време и пажњу, два ресурса неједнако распоређена међу породицама. Позитивна корелација може одражавати и ефекат селекције, јер домаћинства која често гледају заједно уопште много разговарају.

Шта екрани могу да узму: свакодневни разговори

Језик се гради у размени: речи које одрасли упућује детету и броју говорних измена. Студија објављена у JAMA Pediatrics 2024. измерила је те размене помоћу микрофона које су носила аустралијска деца од 12 до 36 месеци, сваких шест месеци. На 220 породица, сваки додатни минут екрана био је повезан, у 36 месеци, са око 6,6 речи одраслих мање током сниманог дана. Вокализације су опале за 4,9, а говорне измене за 1,1. Истраживачи говоре о техноференцији: ометању екрана у тренуцима размене (Brushe et coll.).

Студија остаје опсервациона: дани и домаћинства у којима екрани заузимају више места имају мање размена, а пад може доћи од екрана или других навика које их прате (Brushe et coll.).

Објављена 2025. у Frontiers in Developmental Psychology, студија је пратила 187 новорођенчади од 6 месеци, са мерама путем упитника и микрофона. У том узрасту не појављује се никаква уочљива веза између изложености екранима и језика или сна. Аутори оклевају између ефекта који би се показао касније и сувише неосетљивих мера, не искључујући стварно слабу повезаност (Sanchez-Bravo et coll.).

Мозак: студија на 70 деце

У августу 2025. канадски тим је објавио препринт на bioRxiv. Седамдесеторо мале деце прошло је МРИ и тестове језика у 2. години, а део групе поново је виђен у 3. години. У 2. години, деца изложена више времена екрану имала су мању запремину у можданој регији повезаној са језиком, десном pars triangularis, и слабије језичке резултате. У праћењу, они који су у 2. години имали и мању запремину и слабији језик били су више изложени екранима у 3. години (Choi et coll.).

Тај резултат мења читање студије: рана језичка осетљивост повећава коришћење екрана, које затим оптерећује језик. Студија остаје препринт, без рецензије у тренутку објављивања, са малим узорком и корелационим анализама: не доказује да су екрани изменили мозак. Дете које мање говори може бити и дете коме се чешће даје екран (Choi et coll.).

Иста предострожност важи за студије из овог досијеа: време пред екраном и језик зависе и од прихода и образовања родитеља, стреса свакодневице, књига присутних у дому. Истраживачи прилагођавају само оно што мере. Та граница важи и за позитивне резултате заједничког гледања. Подаци утврђују скромне и међусобно усклађене повезаности, без утврђивања узрока.

Званични оријентири, и зашто су пооштрени

Светска здравствена организација (СЗО) објавила је 2019. смернице за децу млађу од 5 година. Седентарно време пред екраном није препоручено пре 2. године; између 2 и 4 године остаје ограничено на један сат дневно, идеално мање. За време проведено седећи, СЗО предлаже читање и приче са одраслим (СЗО, 2019).

У Француској су ови оријентири пооштрени и уграђени у здравствену књижицу детета од јануара 2025. (француска влада, 2025). Пре 3. године, изложеност екранима је забрањена, укључујући и звучну позадину. Између 3 и 6 година, коришћење мора остати изузетно, ограничено на квалитетне образовне садржаје и увек уз пратњу одраслог. Од јула 2025. екрани су такође забрањени у установама за пријем мале деце (исти извор). Јавна платформа jeprotegemonenfant.gouv.fr окупља ове оријентире и алате за породице (француска влада, 2025).

Америчка академија за педијатрију преноси сличну поруку: деца млађа од 18 месеци најбоље уче из стварних интеракција, а интензивно и самостално коришћење може оптеретити језик и социјалне вештине. Ефекти зависе од броја сати и од тога како одрасли користе екран с дететом, да га умире или заокупе (AAP, 2026).

Шта то мења код куће

Екрани су део свакодневице скоро свих породица, а званични оријентири дају смер који треба прилагодити сваком узрасту.

Студије и препоруке слажу се око неколико навика: присуство одраслог, прилагођени садржаји, угашен телевизор, заштићени разговори.

Sources

Приметили сте грешку у овом чланку? Реците нам